"Činio sam mnoge greške. Ali mislim da se čovek na njima uči, pa su mi često dobrodošle.
Najomiljeniju grešku sam napravio u sedamnaestoj godini. Trčao sam za liftom u srednjoj školi kada su se vrata zatvorila preko moje ruke. Sledeće čega se sećam je da sam bio na putu za bolnicu. Onesvestio sam se, pao na lice i izbio sebi dva prednja zuba, pa sam proveo dve nedelje u bolnici zbog testova na mozgu i srcu. Sve je ispalo kako treba.
Dok sam ležao u bolnici, jedini profesor koji je došao da me poseti je bio gospodin Rodžers, profesor latinskog. Oduvek sam mislio da me ne voli, ali je ipak došao i seo na moj krevet. Rekao mi je: “Znaš, ne moraš u školu još neko vreme.” Ipak, ja sam bio kapiten košarkaškog tima i bili smo u sred sezone. Nisam znao o čemu priča i želeo sam da se vratim u školu što pre.
...
Incident sa g-dinom Rodžersom me uvek podseća na uvrnuti trenutak u mom životu kada sam rekao sebi “Aha!” i prestao da se toliko trudim. Postoji odlična latinska izreka - Festina lente, što znači “Požuri polako.” To je moto kojim je pokušao da me poduči. Dok sam konačno to shvatio, G-din Rodžers je umro od side i nisam uspeo da mu kažem: “Hej, konačno shvatam.” Ta lekcija je postala osnova mog režiserskog prvenca House of D, koji govori o davanju saveta pre nego što možete da ga shvatite. Želite da se osvrnete nakon što shvatite savet i zahvalite se osobi koja vam ga je dala, ali je tada već kasno."
...
ceo tekst: the daily beast
Post a Comment