Glumica koja je osvojila nagradu tumaći ulogu Blanš u londonskom teatru Jang Vik, vratila se još jednom u svoj lik kako bi prikazala one dane koji su predhodili njenom dolasku na scenu. "The Departure" predstavlja deo kratkih serija Jang Vika koje upotpunjuju glavnu produkciju ovog pozorišta.

"Kada Blanš stiže u Jelisejska polja [Stelina ulica u Nju Orleansu], stičete utisak da je pomalo drhtava i hiper, verovatno zbog puta", navodi Anderson. "Još uvek nemate utisak kolika je dubina njene usamljenosti, očaja, finansijske nesigurnosti ili tragedije kroz koju je nedavno prošla – i to, kako se ispostavlja, još od detinjstva. To će biti otkriveno tokom predstave dok joj Stenli 'duva dim cigarete u lice'… Ona dolazi odevena u zlatnu haljinu i zlatne cipele, naizgled pribrana. Bila sam zainteresovana za mesto na kojem je živela pre nego što je stavila oklop i fasadu i zakucala na vrata svoje sestre."

"The Departure" je smešten u dve lokacije koje nisu vidjene u Vilijamsovom delu, ali ipak postoje skoro koliko i njegovi likovi: Bel Rev, nekadašnja porodična plantaža i popularni hotel "Flamingo" u kome je Blanš dostigla svoju slavu. "Kada je po prvi put ugledamo [u filmu "The Departure"], ona se vraća sa sahrane u Bel Rev i stičete utisak da je ovo vrhunac predhodnih dodadjaja. Slomljena je i opterećena gubitkom porodice", smatra Anderson. "Potom se seli u hotel "Flamingo", odakle je isterana nakon muvanja sa maloletnim momkom, zbog čega je mogla da bude uhapšena. Ljudi su se okrenuli protiv nje."

Film je sniman u "skladištu/džordžijanskoj kući" u Bermondsiju, južni London, nekoliko dana nakon poslednjeg održavanja predstave u septembru. Scenario je uradjen na inicijativu glumice, a napisao ga je Endru O'Hejgan koji je Andersonovu nazvao "najinteligentnijom glumicom svoje generacije". "Najbolja stvar u Endruovom pisanju", po glumičinim rečima, "jeste podrška [Blanšinom] pokušaju da sačuva svoje dostojanstvo kroz poricanje."

Anderson je svojevremeno režirala jednu epizodu "Dosijea X", a sada se ponovo oprobala u istoj ulozi, režirajući ovaj kratak film. Opisala ga je "kao radoznalo proučavanje lika u jednom vremenskom periodu" i da je njen cilj bio da zadrži "teatralni doživljaj" i uhvati "realnu magiju" elementa Vilijamsovog pripovedanja – "momenata u vremenu koji su zarobljeni... ne u onozemaljskom smislu, već izmedju realnosti i imaginarnog".


Dok se još jednom vraća u ulogu Blanš Dibua, Anderson se podseća prošlogodišnje proslavljene produkcije londonskog teatra Jang Vik, izvodeći je na pokretnoj sceni u režiji Benedikta Endruza.



[Izvor]

Post a Comment

Previous Post Next Post