Kako ste počeli da saradjujete sa ovom produkcijom?
Poslat mi je scenario. Privuklo me je saznanje da Vilijam učestvuje u projektu. Volim da radim klasike, a upravo sam završila Velika očekivanja, iako se čini da četiri dela nije mnogo...
Bleak House, House of Mirth, Mobi Dik, Velika očekivanja. Takodje tumačite samu sebe u filmu Tristram Šendi, Majkla Vinterbotoma. Da li se i to računa u klasik?
Mislim da ne, ali... dobro, neka bude četiri i po klasika!
Zar Vaš lik u Mobi Diku nije na nivou fusnote u romanu?
Jeste u romanu. Postoji i knjiga o njoj... [umoran izraz lica]. Izvinite, upravo sam primetila krevete, skrenuli su mi pažnju! Kako god, postoji knjiga o tome šta joj se moglo dogoditi nakon Ahabove nezgode. Itan Houk je pročitao tu knjigu jer voli sve što se tiče Mobi Dika.
U ovoj seriji, ona (Elizabet) tumači Ahabovu suprugu sa kojim ima dete. On odlazi na otvoreno more, gde ostaje bez noge zbog belog kita, za kojim kreće u potragu nakon toga. Njegova noga je napravljena od vilične kosti kita, koja je poetski lepa... ne, [smeh] ne od vilice... znate na šta mislim! Ona primećuje njegovu opsednutost koja raste dok se on drži ideje o osveti. Ovo je predivna priča o Bogu i čoveku i posrnuću i o tome kako obični smrtnik misli da posedujemo božje kvalitete, kao i da smo moćniji od prirodnih sila. A on saznaje da to nije.
Kada sam dobila posao, pročitala sam dobar deo knjige i najviše me je dotakao Išmael, pripovedač, koji je svo vreme zbunjen zbog činjenice da ne može da shvati svrhu kita... Zna se da ljudi ne mogu da dokuče Boga, koncept Boga... ali to me niste ni pitali! [smeh]
Ova knjiga mnogo znači ljudima. Da li je lakše tumačiti lik koji nije postojao u originalu i koji nema nikakve zajedničke osobine sa njim?
Predhodnih meseci sam radila seriju Any Human Heart. Mnogi pisci romana koji ih adaptiraju za televizijsko prikazivanje daju sami sebi dozvolu da zaborave na roman. Deo izazova je se sastoji u tome da izvuku srž, najbitniji deo kojim će očarati publiku i načiniti ga postojanim... To je lepo videti na početku ove serije kada se prikazuju Ahab i njegova žena kao deca, sa tolikom nežnošću koju nećete naći nigde u knjizi, barem po onome što sam do sada pročitala.Stvorili ste reputaciju tokom Dosijea X, a danas naučna fantastika i fantazija dominiraju televizijom. Ali umesto da se nametnete kao diva naučne fantastike, završili ste, bukvalno rečeno, sa televizijskom karijerom. Da li je to bio nameran izbor?Kod mene sve vrti oko materijala za projekte. Pozvana sam u svet u kojem mi ljudi dolaze sa klasicima. Radila sam pozorišnu verziju Kuće lutaka u Donmaru, što mi nije nudjeno, već sam sama to odabrala. Volim izazove i ponekada su mi klasici najveći izazov. Na kojim bi ste još projektima voleli da radite?Odlučna sam da do kraja života odigram Blanš Dibua. Bitno je vreme i način odabira pravih ljudi za to. Aktuelna je ogromna produkcija za Tramvaj zvani želja, tako da moramo da razmislimo koliko vremena treba da prodje da bi smo uradili još jednu obradu. Nadam se da neću da ostarim kao kandidat!Još jedan klasik!Radim sama već deset godina na adaptaciji. Kupila sam prvi roman Elizabet Rozner - The Speed of Light. Uradila sam nacrt, da bi mi zatim kompjuter bio ukraden. Morala sam sve iz početka... Odlučna sam da ne pokleknem, ali mi je potrebno vreme da se oporavim od prepreka. I imam nameru da režiram. Postoje producenti koji lebde, čekajući me da sastavim delo. Ali ja sam glumica koja ume da bude rastrojena.
Igrate gospodjicu Havišem u Velikim očekivanjima? To je krajnja anti-glamurozna uloga za jednu glumicu. Nije ona toliko sjajna, verujte mi! Kada je upoznate, videćete da je u istoj haljini već 15 godina, što je neverovatno!Dok igrate istorijske likove, kakve tv serije volite da gledate?Ne gledam televiziju. Ljudi koji me zastupaju ne vole da mi ih pominju! Ako bih gledala nešto... to bi verovatno bila serija Mad Men. Ipak gledala sam nekoliko epizoda i nisam mogla da podnesem način na koji se ophode prema deci... Mogu to da razumem na nekom intelektualnom nivou, ali jednostavno nemam stomak za takve stvari.
Post a Comment