Kako ste došli na ideju da igrate Blanš Dibua?
Odavno sam želela da igram u "Tramvaju", i raspitivala sam se pravnim i ostalim detaljima vezanim za predstavu... bila je to stvar koju sam morala da uradim pre nego što ostarim za ovu ulogu. Pričala sam sa režiserom Benediktom Endruzom, koji je postao zainteresovan. Bilo je bitno pronaći i pozorište.
Ova produkcija je veoma čudna jer je radjena u fazi, sa scenom koja je zapravo u pokretu.
Nije toliko čudna. Uvek sam je zamišljala u fazi, gde pokret predstavlja bonus. To je značajno za svo vreme trajanja predstave gde neko govori monolog u svim pravcima. Ali to nije nešto o čemu glumac inače ne razmišlja.
Mnoge poznate glumice su igrale Blanš. Da li je to za vas bilo zastrašujuće?
To se nije u potpunosti uklapalo u jednačinu... mislila sam da to nije moj "Hamlet". U pitanju je moja identifikacija sa njom u neznatnom vremenu provedenom uz tekst dok sam bila mladja. Počela sam da je shvatam onda kada sam krenula sa probama.
Prošlo je mnogo vremena od kako ste radili predstavu u Americi. Da li imate nešto u planu?
Nadamo se ovoj predstavi u Njujorku. Pregovaramo o tome.
Kako se britanska publika razlikuje od američke u pozorištu?
U Londonu se na drugačiji način poštuju glumci i pozorišno iskustvo... Posećivala sam predstave u Njujorku gde bi ljudi pored mene pričali glasno kao da su u dnevnoj sobi, a takvo iskustvo nisam imala u Britaniji. Takodje, mislim da širi krug ljudi posećuje britanska pozorišta.
Izvor: LA Tajms
Post a Comment