67. BERLINALE
Berlin – Danas u svetu postoji nešto što se zove
„efekat Skali”. Odnosi se na porast broja mladih žena koje su se
posvetile nauci, a u Americi i naučnom radu u okviru Ef-Bi-Aja, sve po
ugledu na specijalnu agentkinju Dejnu Skali. Imaginarni, planetarno
popularni televizijski i filmski lik iz „Dosijea Iks”, iza kojeg stoji
jedna sićušna žena – Džilijan Anderson.
Skalijeva je zauvek „obojila” život i karijeru ove glumice rođene
(1968) i odškolovane u Čikagu, državi Ilinois, pa odseljene u London,
gde dugo živi i radi i kao samohrana majka odgaja troje dece (od dva
bivša muža), pišući i romane, glumeći u pozorištu, filmovima i TV
serijama i aktivno se baveći dobrotvornim i humanitarnim radom u okviru
Neurofibromatozivne mreže (od ove bolesti preminuo je njen brat Aron) i
organizacije za održivost obrazovanja Južne Afrike.
Šta god da je Andersonova posle lika Dejne Skali odigrala i to veoma
dobro i pamtljivo, iz njene kože i dalje ne može. Vidljivo je to bilo i
tokom svetske premijere istorijskog filma „Kuća kraljevog namesnika”
(Viceroy’s House) britanske rediteljke indijskog porekla Gurindur Čade, u
kojem je Andersonova veoma ubedljivo otelotvorila lik Edvine Sintije
Anet Mauntbaten, vojvotkinje od Burme, socijalistkinje i borca za
radnička prava. Bila je supruga britanskog vojvode Luisa Mauntbatena,
kraljevog rođaka i poslednjeg kraljevskog namesnika u Indiji, kada je
tokom tek proglašene nezavisnosti 1947. ovaj potkontinent, bivše
britansko kolonijalno carstvo, podeljen na dve države: Indiju i Pakistan
i kada je počelo nasilje i pokolji koji su doveli do smrti oko dvesta
hiljada ljudi.
Povodom filma „Kuća kraljevog namesnika”, koji će već 2. marta videti
publika 45. Festa, Džilijan Anderson ekskluzivno govori za „Politiku” o
izazovima tumačenja istorijskog lika, ceni popularnosti, bregzitu koji
je iznenada uneo nemir i u njenu porodicu...
Kako je bilo povezati se sada s istorijskim likom?
Bilo je lako jer je to lik veoma dopadljive žene. Bila sam iznenađena
koliko je poštovanja u meni probudila kada sam počela da čitam njenu
biografiju, detalje o njenom ranom životu, njenom učešću u ratu i
aktivizmu, kasnije i njenoj ulozi u podeli Indije i tako saznala više o
njoj. Uvek je dobro kada se zaljubite u lik koji treba da tumačite. To
zaista pomaže da budete ubedljivi i uradite posao baš kako treba. Kao
Forset Vitaker, koji je igrao ulogu Idija Amina (Džilijan mu je bila
partner u filmu, prim. aut.) i poverovao da je motivacija za Aminove
postupke bila pravda. Ha, ha!
Koliko ste pre ove uloge uopšte znali o istoriji i događajima koji su doveli do razdvajanja potkontinenta na Indiju i Pakistan?
Zaista ne mnogo. Većina stvari su za mene bile potpuno nove obrazovne
lekcije. Mislim da čak nisam ni znala da je Britanija vladala Indijom
čak trista godina nad stotinu miliona ljudi koji su bili u rukama
političara. Sve to nije postojalo u delu mog obrazovanja jer o tome i
nismo učili u školi. Sva ta nova saznanja, činjenica da je mali broj
belih ljudi vladalo nad milionima ljudi u Indiji izvršilo je na mene
veliki uticaj.
Dejna Skali je svuda prati
Bez obzira na sve što ste uradili i radite i dalje vas identifikuju s Dejnom Skali, smeta li vam to?
Smetalo ili ne tako je. Navikla sam se na to.
I ne ide vam na živce?
O, ne pitajte! Toliko mi je mnogo to išlo na živce, naročito u tom prvom periodu posle završetka serije. Dugo i veoma teško sam se borila da odvojim sebe od identifikacije s Dejnom Skali. Bilo je to i veoma frustrirajuće, odražavalo se i na nedostatak posla, jer je malo koji reditelj tada želeo da za ulogu u svom filmu angažuje „Dejnu Skali”. Srećom, imam taj glumački dar. Uspela sam u jednom trenutku da je snažno odgurnem od sebe i da ne budem više ljuta na njeno postojanje. Mogu i dalje da je igram, a da me više ništa ne boli.
Mnogi glumci bi bili srećni da su njihove televizijske uloge postale fenomeni i imale tako snažan uticaj?
To je tačno, ali to može, recimo, da se odnosi na Džudi Denč i uopšte na glumce u Britaniji, gde zbog popularne televizijske uloge nećete imati problem da već sutradan radite nešto u pozorištu ili na filmu. U Americi je drugačije. Tamo se televizijska uloga dugo smatrala drugorazrednom. Sada su se stvari promenile. Sve je više značajnih televizijskih serija u kojima učestvuju prvoklasni glumci. Vidite da i na Berlinskom festivalu postoji čitav jedan program gde se premijerno prikazuju televizijske serije.
Iznenade li se ljudi kada vas vide na ulici?
Ja sam konstantno iznenađenje! Ha, ha! Ima dana kada me niko ne prepozna. Mirno prošetam ulicom, kupim šta mi treba u prodavnici. A ima dana kada bukvalno svaka druga osoba reaguje. Ne znam zašto je to tako, da li zbog frizure, šminke ili nečega što sam obukla, ali kao da sam jedan dan Džilijan Anderson, a drugi Dejna Skali ili lik iz nekog drugog filma.
Neki izvori kažu da je bila i Nehruova ljubavnica, ali toga u filmu nema?
Da, pročitala sam i to, ali ne mogu da kažem da sam sigurna da je to tačno. Jer, mnogi su joj u to vreme u Britaniji, ali i u Indiji zamerali veliku bliskost sa indijskim narodom i promene koje je izvršila po svom dolasku u Indiju, tako da je možda i otuda ta priča o njenoj ljubavnoj vezi s Nehruom.
Edvina je bila i veoma uticajna, pravi dokaz onoga da iza svakog uspešnog muškarca stoji žena?
Da, ali postoji i ono da često žene moćnika ili nekog genija polude! U životu to i jeste i nije tako. Ima primera da su i neke od žena američkih predsednika bile veoma moćne i uticajne prve dame.
Kao Amerikanka koja živi u Ujedinjenom Kraljevstvu da li razumete ili delite tamošnju fascinaciju monarhijom koja još postoji?
Hm. Imam poštovanje za izazove neutralnosti koja je takođe deo monarhije. Takođe, još jedna stvar o kojoj se puno razgovara jeste i važnost postojanja čvrstog šefa države i šta se dešava kada ga nemate. Ako gledate danas šta se dešava tokom svih ovih prelomnih trenutaka za Veliku Britaniju zbog bregzita, kada ima sve više slabosti, postojanje krune je ipak neka vrsta osnova sigurnosti i osnova duševnog zdravlja.
Da li vas je bregzit lično pogodio?
Ironija je da moja ćerka ima nemački pasoš zato što joj je otac Nemac. Živi i ide u školu u Britaniji i sada se postavlja pitanje šta sve to znači i šta će dalje biti s njom. To je nešto što odjednom utiče na njen život i što nas sve brine. Šta će biti konačni rezultat izlaska Britanije iz Evropske unije – to još niko tačno ne zna, ali sigurno je da ta iznenadna nesigurnost u kući, u mojoj porodici, donela i dozu brige.
Čini se da ste u poslednje tri godine malo spavali – snimali ste filmove, seriju, napisali roman, tu je i vaš dobrotvorni rad?
Jeste, nemam kada da sedim kod kuće. Ponekad pomislim da bi trebalo malo da usporim i kreiram prostor zbog koga bi bila češće na zemlji, ali stalno postoje izazovi i neki novi izbori.
Čemu dajete prioritet, glumi ili aktivizmu?
Moji prioriteti su i dalje moja deca. Sve drugo je u smenama. Nekada je to gluma, nekada je to pisanje, nekada dobrotvorni rad i aktivnosti.
Kada pišete, danju ili noću, treba li vam mira za to?
Definitivno moram da imam mirnu sobu. Ponekad, kada sam na nekom od snimanja u onim dugim pauzama čekanja, uspem da napišem ponešto i u svojoj glumačkoj prikolici. Nekada to činim i u avionu, jer i tu provodim puno vremena.
Zapamtili ste posle premijere neki poseban berlinski trenutak?
O, da, hoću! Ono smrzavanje na crvenom tepihu u tankoj haljini bez rukava!
Intervju je preuzet sa stranice: Politika Online
Post a Comment