Link intervjua (pristup sadržaju zahteva pretplatu): Vol strit žurnal
Roman “Truly Like Lightning” govori o ostavljanju svega za sobom — ne samo sistem, već i posledice Trampove ere. Dejvid je u intervjuu za Los Anđeles tajms govorio i o radosti pisanja, moći empatije i ograničenjima političke korektnosti.
Novinar sajta Literari hab tražio je od Dejvida da navede imena osoba koje bi voleo da postanu njegovi najomiljeniji čitaoci. Iako se pitanje odnosilo na poznate ličnosti, odnosno političare, odgovor je bio drugačiji. "Voleo bih da moj otac čita knjige koje objavljujem. Preminuo je pre objavljivanje mog prvog romana, a on je objavio svoj prvi roman u 73. godini. Voleo je pisanje i poštovao je pisce. Mislim da smo mogli da budemo ponosni jedan na drugog. Tragam za sitnim detaljima stila koga smo delili, poput književnog DNK, nečega što sam nasledio od njega, kao da je to boja očiju ili visina. Sećam se da je kritikovao moj esej iz petog razreda. Smatrao sam da je to moje remek delo, sa čime se on nije složio. Bio sam ljut, ali i posramljen jer sam pao iz oblasti koju je moj otac negovao. Danas bih njegovu kritiku prihvatio uz stres. Voleo bih da me posavetuje. Ali, verujem da je ponosan, da će me pomilovati po kosi i reći “odlično”, kao i ono najvažnije, da će pričati sa mnom o knjizi koja ga je nasmejala ili zbog koje je zaplakao."
Dejvid je o svom romanu razgovarao sa prezenterom njujorškog Centra za literarnu fikciju putem Zum aplikacije.
Post a Comment